Ima li nekoga među vama da meni napiše jedan tutorijal vezan za dekorisanje hrane?

I još neko da me natera da odem da popravim foto aparat? 🙂

Stvarno bih volela da jednog dana ostavim ovde SVOJU sličicu, koja izgleda baru upola tako dobro kao ova NEČIJA sličica 🙂

Oduvek sam, što se dekorisanja jela tiče, bila prosečna… Niti bih pobacala hranu po tanjiru bez ikakvog smisla, niti je iko ikada zanemeo od mog umeća da to atraktivno složim i ukrasim…

Šta da vam kažem, praštajte mi nekako fotgrafije koje trenutno snimam telefonom. Uradiću nešto po tom pitanju… Kad tad 🙂

Danas sam dobila pravi “jede mi se Panna Cotta” napad dok sam prala jagode!

U verziji koja se inače priprema i ovoj verziji postoji drastična razlika u količini UH:

Prva tabela je LowCarb Panna Cotta, druga uobičajena varijanta sa šećerom.

Ovo će naravno uticati na teksturu, jer onu kremastu strukturu može da ima samo poslastica napravljena sa tonom šećera… 

Postoji još jedna razlika… Panna Cotta se pravi sa slatkom pavlakom, koju ja nejčešće nemam u kući. Posebno je ne bih tražila u nedelju popodne. Mada i za tu boljku postoji efikasan lek, jer sam odavno, u sličnoj situaciji pronašla “zamenu”.

Receptić ne može biti prostiji… Uzmete jednu šerpu i u nju ubacite:

  • trećinu maslaca
  • trećinu Ella sira
  • oko 400 ml mleka (sipala sam odokativnom metodom, tako da ne znam tačno)
  • punu kašiku želatina

Stavite na ringlu i sačekate da se sve lepo rastopi. Onda ide težak deo… Doziranje Stevije (beli Stevija prah)Još nisam postala ekspert i nije lako 😦 Dodavala sam malo po malo i probala, da bi na kraju imalo odgovarajući ukus.

Problem sa Stevijom je što inače nema onu “punoću ukusa” koju daje šećer. Ako je stavite premalo, oseća se da je “slatko”, ali kao da nešto nedostaje. Ako je stavite previše, ukus može da bude jako čudan, čak i gorak kada se baš pretera.

Svakako, ako nemate Steviju i niste protivnik zaslađivača, upotrebite zaslađivač…

Za “final touch” dodajte aromu vanile!

Sledeća aktivnost je presipanje smese u silikonski kalup za mafine. Još bolji su oni mali silikonski kalupčići koji su za kolačiće i imaju oblik cvetića i zvezdica.

Najlekše je sipati kašikom, jer je tečno.

Kada sipate pola, u drugu polovinu mase u šerpi, dodajte punu kašiku kakao praha i dobro izmešajte. Tako da sada imamo Panna Cottice u dve boje i sa dva ukusa 🙂

PRELIV

Oko 700g jagoda ubacite u blender. Pire od jagoda, dok se Panna Cotta hladi, prokuvajte da malo ispari voda. Masa je prilično gusta i posle blendovanja, ali treba da bude još malo gušća.

Dodala sam i malo zelenog Stevija praha i malo muškatnog oraha (bez posebnog razloga – jednostavno je bio tu negde i upao mi je u vidno polje).

Sa zelenim Stevija prahom više ne grešim. Ispraksovala sam se dok sam pravila smoothije (pošto samo njega koristim za to). Ali ga dodajem samo u voće i povrće, pošto se onda više i ne oseća onaj “začinski” ukus koji ima mlevena biljka.

Kada se Panna Cottice stegnu, a preliv ohladi – spremno je za serviranje! 🙂

Zaboravila sam da ostavim jagode za ukrašavanje (naravno!) pa sam se nekako snašla sa smrznutim malinama iz friza 🙂 I da, znam, nedostaju listići mente… 🙂

Još jedna “caka” za kraj!

Navodno postoji razlika u percepciji ukusa slatkog, ako je hrana topla i hladna. Po jednima, ukus slatkog je intenzivniji ako je hrana toplija. Po drugim istraživanjima, nema razlike.

Ono što je ipak dokazano je da se arome teže razvijaju ako je hrana hladna.

Zato, pokušajte da pre serviranja malo držite Panakotice i preliv na sobnoj temperaturi. To će uticati i na strukturu (malo će se “opustiti”), pa će delovati “kremastije” iako nema šećera.

P.S. Moram da priznam da sam ovo sa slike počistila u sekundi 🙂

Advertisements