Kada bi šećer sam mogao da zauzme svoj istiniti oblik, kada bi sam birao formu…

Ne bi se organizovao kao “kocka šećera”. Organizovao bi se kao ŠEĆERNA LOBANJA.

To je njegovo pravo lice…

Koliko često čujemo:

“Kupite smeđi šećer! Košta 5 puta više, ali to je zdraaaavoooo!!”

MA, ZDRAVO I TEBI, LAŽOVE JEDAN!     ZAPRAVO – ZBOGOM ! ! !

Šećer je ŠEĆER. U koju god ga boju obojili, ili koliko god manje bio izbeljen.

Nema ništa korisno u sebi. Ima previsok glikemijski indeks. I beli i smeđi imaju skoro identičan broj kalorija i sve potiču iz ugljenih hidrata (onih “najbržih”).

Razlika između belog i braon (smeđeg) šećera je kao da imate 135 kilograma na 170 cm visine, pa se pitate da li izgledate mršavije ako obučete bež umesto bele… 

Pogledajte dobro ovu sliku:

Boja asocira na prirodu. Kesica trenutno nije pri ruci, ali ako bi je pogledali bila bi u bojama zemlje. Taaakooooo prirodno! Na kesi ili kutiji će pisati reči poput “pure” ili “organic”.

Prosto da poželite da je saspete celu u sebe ili što pre napravite neki kolačić i unesete tu “čistu i organsku” supstancu u sebe.

Prava istina:

TO NE POSTOJI.

Zato što postoji samo šećerna repa. Biljka, koja ima i “ostale delove”. Ovi delovi su odbačeni, a ostatak je procesuiran, obojen ili izbeljen. I vi ste dobili vaš šećer! U najkoncentrovanijem mogućem obliku.

Šećer je samo jedna prerađevina koja se stavlja u druge prerađevine.

Po nekoj analogiji, kada bi pojeli list biljke koke, verovatno vam ne bi bilo ništa. Ako bi ipak uzeli obrađen koncentrovan prah u velikoj količini, proglasili bi vas za narkomana i lečili. 

Ipak, sve ljude na ovom svetu, ništa nije sprečilo da svojoj deci svakodnevno daju šećerni koncentrat. Da ih od najranijeg detinjstva navlače na njega. Čak od njega prave i nagradu.

“Sakupi igračke, Milice, čedo majkino! Dobičeš čokoladu! Mama će te nagraditi sojinim lecitinom i koncentrovanim šećerom!”

Taman kada sam pomislila da TV treba da izbegavam zbog predizborne kampanje, jer ću verovatno pobesneti od onih lažno zabrinutih & nasekiranih faca… Ispalo je da su me iznervirala lažno srećna & vesela lica…

Na TV-u se vrti reklama za Dr.Oetker dodatke za kolače.

Dva srećna lepa deteta (mršava, dabome!) se motaju oko još mršavije majke, koja ih zatrpava tortama i kolačima… Spiker u pozadini dubokim, sanjalačkim glasom šapuće:

“Šta volite… Šta vas čini srećnim…”

Klinci upitno gledaju u majku. Ona se blagonaklono smeši i deca od brda šećera u prahu na kolačima, prave planinu, uz blistave poglede u očima pune iščekivanja… (opis je bljutav… a gledanje još gore).

A muzika koja se čuje su The Archies iz 1969. “Sugar, Sugar”

Sugar, Sugar, Oh, Honey Honey. 
You are my candy girl, and you got me wanting you. 

Da, da… Upravo ste od ćerke Milice – nakon gledanja reklame, usađivanja “srećne” poruke i davanja detetu onoga “što voli i čini je srečnom” – napravili buduću pasioniranu kupoholičarku anticelulit preparata (koji ne deluju) i preparata za mršavljenje (koji takođe ne deluju).

Ohhhh, Sugar, Sugar… Ohhhh, Honey, Honey…

Zapravo, bolja pesma bi bila iz ’90-tih, domaće proizvodnje (ko kaže da devedesetih nije napisan ni jedan dobar stih?):

“Laži me, nije važno da li verujem… Laži me… Samo da mi lepo bude… Laži me… Zvuči bolje sad od istine… Laži me…”

I… Šta sada? Milica ima i rođendane! I traži kolače. I torte. I to danas tako dobro izgleda! Prava umetnost!

Jednostavno:

DAJTE JOJ NEŠTO BOLJE!

Smanjite proste ugljene hidrate! Ubacite voće! Ubacite proteine! Ubacite prirodne masti! Ubacite orašaste plodove! Spremite sami taj keks i puding!

Valjda postoji razlike između ove dve torte, koje mogu da izgledaju potpuno isto:

(1) Torta koja ima korice od brašna, fil od kupovnog pudinga i margarina, predstavlja obično JEFTINO ĐUBRE. Jer su joj sastojci ĐUBRE. Preko je verovatno umućen šlag (biljne, trans masti). Ubačen je voćni sirup umesto onog sloja sa voćem (sigurno da tako piše i u receptu!). I ovo je jedina torta koju možete da kupite u većini poslastičara i pekara.

Ovo više nije slatkiš, jer je ružnog, veštačkog i ogavnog ukusa.  Ovo je moranje zbog zavisnosti od šećera.

(2) Torta koja ima korice od belanaca i oraha, puding skuvan od mleka i žumanaca, sa maslacom je hrana. Za ukras – slatka mlečna pavlaka. Ima pravo voće. Čak i ako ima nešto šećera, ovo je i dalje hrana. I ima lep, prirodan ukus. I košta!

Zato se i zove “dezert” i ima stvarno neke veze sa uživanjem.

ZAŠTO bi ste uopšte poželeli da Milicu nakljukate tortom broj (1) ? ? ? 

Zašto bi je i sami pojeli ? ? ? 

Sećate se “bakinih slatkiša”? Imali su brašno mleveno na kamenu ili mlinu, orahe, jaja… Šećer se kupovao, pa se nije kroistio u neograničenim količinama.  Orasnice… Vanilice… Salčići… Vočni kompoti…

Nigde nije bilo veštačkog šlaga, sojinih lecitina, emulgatora, pojačivača ukusa, margarina, suncokretovog rafinisanog ulja… Samo prirodni sastojci…

Šta kažete??

Kalorično?!

Jeste!!

Samo što su posle orasnica išli da okopaju svoj kupus i paradajz.

Ako ne idete da kopate, trčite, dižete tegove… Jednostavno niste sebi kupili pravo ni na taj šećer – pa ni iz “bolje verzije torte”. Kupili ste pravo samo da varate u kuhinji.

Evo kako…

Slatka prevara No.1 – Cheesecake od višanja

Slatka prevara No.2 – Ljubičasta torta


Advertisements